Daj svoje mišljenje.
Radim građevinu 30e dnevno, za majstora koji radi 40e dnevno. Plus 2 fizikalca, za po 20e. Pogodi majstor krov za 2500e, 15 radnih dana. Najavljivali loše vreme, kaže majstor "Ajde da pokušamo da požurimo, častiću vas". I požurimo mi, izlomimo se i radimo od jutra do mraka, umesto od 7 do 17h. Završimo za 11 dana. Majstor nam plati 11 dnevnica i "časti" nas po JEDNU dnevnicu. Po jednu dnevnicu, za naše lomljenje svaki dan. Znači, mi smo sami sebe uskratili za 4 dnevnice, da bi dobili nagradu od jedne dnevnice. A i to nije nagrada, jer smo radili prekovremeno. A njemu je ostalo po toj računici 150e dnevno, a inače radi za 40e. Sva trojica smo mu dali otkaz istog dana. Sav taj bes sam pretvorio u veliko olakšanje. Preko prijatelja sam nam našao posao na velikom gradilištu, svoj trojici. A on? Radi i dalje, sa jednim pomoćnikom, penzionerom koji je primoran da radi i više ni šupu ne može nekome da izgradi, a kamoli nešto veće. Pojela ga je sopstvena alavost i bezobrazluk.
