Daj svoje mišljenje.
Moja mama je oduzela sebi život lekovima... i ako je prošlo više od pola godine i dalje kao da nisam svesna da je više nema... Tog jutra je sve bilo normalno kao i svakog drugog, ona bi pila kafu uz knjigu i uživala...kada sam tog jutra krenula na ispit ona bi govorila da ne brinem da će sve biti kako treba i poželela sreću na ispitu uz dugi zagrljaj kao i svakog puta... Kada sam se vraćala sa ispita zvala sam je da joj javim da sam krenula kući ali se nije javljala... tog momenta sam pomislila da je sigurno izašla napolje da se prošeta ili u kupovinu i da je zaboravila po ko zna koji put telefon kući... na polovini puta ka kući sam je opet pozvala, ali opet nije bilo odgovora tek tada sam osetila da nešto nije kako treba i molila se da nije ono najgore jer je već to pokušavala da učini... trčala sam kući i kad sam stigla našla sam je u sobi kako leži i tada je bilo kasno.. moje mame više nije bilo... zauvek ću osećati krivicu što nisam tog jutra ostala kući sa njom.
