Ispovesti

Kada sam išla u osnovnu školu, roditelji bi mi svaki dan davali mali džeparac za užinu, ali je svaki put taj džeparac dolazio uz rečenicu: "Nema se para, ali mi odvajamo od naših usta da tebi damo". Svaki dinar koji sam dobila mi je preseo. Gomilu puta uzmem, ali ne potrošim, pa vratim mami u novčanik, jer sam se osećala krivom što sam uzela taj novac. Nikada to nije primetila i uvek je bila ista priča. Roditelji mi ne znaju da sam mnogo puta bila mrtva gladna u školi, jer su mi nabijali krivicu kada su mi davali pare za užinu. Sada imam svoje dete i nikada mu nisam prebacila za nešto što je dobio. Roditelj sam, svakako da ću odvajati od svojih usta da dam njemu. Draže mi je kada on ima. Za sebe se uvek snađem. Naučila sam se tako od malih nogu.