Daj svoje mišljenje.
Kada sam završio srednju školu, moji nisu imali novca za fakultet. Iskulirao sam to leto sa društvom i u Septembru počeo da radim. Radio sam u pekari, ubijao me noćni rad. Prešao na otpad metala. Radio po ceo dan za 35 000. Posle radio u kafiću, pa prešao da vozim kombi, pa manji kamion, pa sam i to zabatalio, pa prešao na građevinu za 600€ mesečno. Sve vreme, na svim poslovima, štekao novca koliko sam mogao. Dve godine na građevini, pa sam sa drugom otvorio otpad. Trgovina otpadnim metalom, obrnulo se nešto novca. Pa ubacio u to izradu metalnih konstrukcija. Nije išlo dugo kako treba, ali posle malo krenulo. Proširili posao, dobili velike poslove.
Evo me sad sa 35 godina, sedim u svojoj kancelariji, sva u staklu, sa trećeg sprata posmatram firmu, kamione, viljuškare, radnike, mušterije... kao mravi se razleteli po firmi, svako svojim poslom. Čekam ortaka da se vrati sa Barbadosa, pa da i ja sa svojom porodicom odem na više nego zaslužen odmor. Želim da kažem da NIKADA ne odustajete. Zacrtajte svoj cilj i napred!
