Jednog sasvim običnog dana zaspala sam oko 16h (23.02.). Budi me zvono i jak zvuk lupanja od vrata. Pogledam u telefon, vreme 17:25, otvaram. Vidi zabrinute roditelje, dečka, babu i dedu. Pitaju me šta je sa mnom, što im se nisam javljala. Ponovo pogledam u telefon, 120 propuštenih poziva, 25 poruka, datum 25.03.
Inače studiram u drugom gradu, živim sama.
Šta se sa mnom desilo još uvek mi nije jasno.
Ostavi svoj komentar
#408
Kad su svi spavali u vrtiću, ja sam samo žmurio!
odobravam 5884 • osudujem 82 • komentari 69
Detaljnije
Ispovest dana
Karijerno sam jako ostvaren čovek - po završetku medicinskog faksa sam sa 26 otišao u Nemačku, tamo završio specijalizaciju i došao do državljanstva. Sa 35 sam se preselio u Švajcarsku gde radim evo v...
odobravam 98 • osuđujem 439 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imam bebe blizance, ali me jedno nervira. Ako se obojica rasplaču, a sami smo, uzimam ovo jedno, hranim, presvlačim i tepam mu. Dok se ne najede i dok nije skroz zadovoljeno, ne uzimam ovo drugo, iako...
odobravam 45 • osuđujem 1897 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Zaboravila je rođendan moje mame. Ja sam zaboravio da joj se javim ikad više.
odobravam 859 • osuđujem 1802 • komentari 0
Detaljnije
