Ispovesti

Zaposlio sam se ubrzo nakon diplomiranja u jednoj stranoj kompaniji. Posao je u struci, s tim da je za posao ključno poznavanje engleskog jezika. Otprilike, u proseku radim 5 sati dnevno, vikend mi je slobodan i što je najvažnije, uredno sam prijavljen na punu platu i sam organizujem svoje radno vreme. Važno je samo da posao bude odrađen, nebitno da li radim u kancelariji ili od kuće, poslodavcima je svejedno. I tako, jednom prilikom dok sam bio kod roditelja u poseti, navratio prvi komšija na kafu. Naravno, kao što to obično biva, počeo je da se interesuje gde radim, šta i kolika mi je plata. Kad sam mu rekao da imam 600 evra mesečno i povremeno bonuse, podrugljivo mi je rekao da njegov sin bez fakulteta ima 1000 evra vozeći kamion po Evropi i da su moji bacali pare u vodu za školovanje. Nisam mogao na to da odćutim, rekao sam mu da meni život od 7 dana mesečno nije za ljude, jer i pse ponekad duže puste sa lanca. Ukratko, više mi se ne javlja na ulici. Krivo mi je, ali je sam počeo.