Daj svoje mišljenje.
Svi me osuđuju što sam se razvela od muža, i to trudna. Jedino me društvo podržava. Naime, jednom smo sedeli i dogovarali se kako ćemo dati ime detetu, on je hteo jedno ime koje je meni iskreno odvratno, ja sam predložila neka druga imena. On je sve vreme navaljivao na to ime, dok sam mu ja govorila da je okej da izabere bilo koje, ali da se sviđa oboma. Na kraju je on lupio šakom o sto i viknuo "Tišina ženo! Biće kako ja kažem, da ne čujem ni reči više". Nikad se u životu nisam osećala toliko poniženo. A shvatila sam i da je to jedini put da se ja ne slažem s njim u vezi nečega..a on je tako odreagovao. I razvela sam se.
