Daj svoje mišljenje.
Živim sa roditeljima i starijim bratom. Ja sam uvek bila mirna, odličan đak, dobar student, dok je brat sve suprotno. Pravio je probleme, fizički napadao i vređao roditelje, drogirao se. Sve vreme sam bila uz njega, bezbroj puta pričala sa njim da krene pravim putem, čuvala od 100din užine i pozajmljivala mu kad nije imao. On se prema meni ponašao kako je želeo, neretko me vređao ni zbog čega i bio bezobrazan prema meni. Vrhunac svega je kad je prošle godine, zbog nezadovoljstva sobom, počeo mene da napada bez razloga i dobacuje loše stvari, te smo se jedan dan jako posvađali. U toku svađe me je toliko udario, da sam pala na pod. Od tada više ne pričam s njim, u kući se mimoilazimo i samo čekam da se odselim. Roditelji mi sada govore kako sam ja, citiram, nenormalna što ne pričam sa bratom jer, eto, on je takav, a ja treba da se prilagodim njemu. Argument im je ,,on ti je brat". Međutim, ja više takvu osobu ne želim u svom životu. Da li sam ja loša osoba?
