Daj svoje mišljenje.
Šta god da se desi, moja sestra za svoju ćerkicu priča da je razmažena. Kad je imala 2 meseca, dali su joj koricu hleba. Beba je gricnula i ispalo joj je, ja sam prišla da je nahranim, sestra se razdrala: ,,Pusti, razmažena je." Kad dođu gosti, a beba je sama, počne da plače, sestra opet govori isto. Pošto neće nikad da se igra s njom, beba je često nevesela, moja sestra opet govori isto. Danas mi je prekipelo i rekla sam: ,,Nije ona razmažena nego ste vi loši roditelji." Upravo vidim da me je blokirala. Nije mi žao što ne podnosi istinu, žao mi je samo sestričine jer postaje nesrećno dete, a ja sam nemoćna da joj pomognem.
