Daj svoje mišljenje.
Nerviraju me ovi aplauzi za zdravstvene radnike, za policajce i vojsku, učitelje. Aplauz za nas što nam deca sede sama kući a mi radimo kod privatnika bez ikakvih zaštita, što ne smemo da odemo na bolovanje jer će nas otpustiti. Što imamo stare roditelje koji nam nisu blizu a ne možemo da ih obiđemo ako im trebamo. Aplauz na nas namučene i jadne i kada je sve u redu. Nemojte žaliti one koji rade svoj poso i za to im se plaća debelo, zaštićeni su, i znaju od koga da se paze na radnom mestu. Žalite nas koji radimo ko sardine bez prava na zaštitu i zdravlje. I za nas aplauz i za one bolesne. Aplaiz za ovaj jadan napaćen narod. Suze mi liju dok ovo pišem, aplauz za nas majke koje nemamo vremena da iskoristimo ni sada da budemo malo više sa svojom decom jer kad dođemo kući jurimo da spremimo 3 obroka za sutradan, očistimo i operemo duplo više, sa ispucalim i krvavim rukama od asepsola. Aplauz za nas.
