Daj svoje mišljenje.
Koliko mi je tužno što ne mogu da osetim onu radost oko svog rođendana kada se približava kao kada sam bila dete. Znam kako je to nekada izgledalo, koliko ushićenja, sreće i iščekivanja. Zbog obaveza i učestalog stresa i brige oko fakulteta, učenja, raznih dešavanja nemam vremena ni da se vidim sa porodicom koja živi u drugom gradu i to mi najteže pada. Koliko bih samo stvari radila da sam bezbrižna kao što sam to nekada bila. Užasno mi nedostaje slobodno vreme. Nedostaju mi braća i njihova deca. Toliko želim da se sve što pre završi i imam ponovo slobodnog vremena za sve njih. Definitivno sam počela da mrzim ovaj način života kada se zbog obaveza nema vremena za najmilije.
