Najveći problem u karantinu mi predstavlja to što sad ne mogu da se viđam s ljubavljnikom. Radimo od kuće, ne izlazimo, zarobljena sam ovde s mužem a on sa svojom ženom, bez načina da se viđamo kao ranije. Moj muž sav srećan što ćemo biti zajedno ko zna koliko dugo, a ja vrištim u sebi zbog toga. Samo se krišom dopisujemo kao moderni Romeo i Julija i čekamo da se sve ovo završi pa da pršti na sve strane kad se dohvatimo. Podrška svima koji sada imaju ovakve probleme, i to će proći.
Ostavi svoj komentar
#280
Nekad otkucam kartu u GSPu i kad se vozim samo jednu stanicu... Jace je od mene.
odobravam 524 • osudujem 633 • komentari 22
Detaljnije
Ispovest dana
Kakvog sam muža našla, kakvu muškarčinu, shvatila sam tek proletos na moru. Ono što je on činio/čini za mene i decu sam uzimala za normalno (u biti i jeste). Međutim pored drugaricinih i sestrinih mu...
odobravam 399 • osuđujem 48 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Rodila sam dete sa 23 godine, sad imam 29, pre toga bila s bivšim od moje 19-te, razišli se kad je mala imala 4 godine, i posle svega sam donela odluku da decu više ne želim, a ni muža takođe. Volim s...
odobravam 1313 • osuđujem 64 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Moja majka je preminula na porođaju. Do šeste godine sam živela sama sa ocem, kada se on ponovo oženio. Svi su govorili da će "maćeha" biti loša žena. A onda je došla ONA. Žena koja mi je postala MAMA...
odobravam 3522 • osuđujem 26 • komentari 0
Detaljnije
