Daj svoje mišljenje.
Znam da će zvučati melodramatično i kao da se žalim bez razloga, ali moram da izbacim ovo iz sebe. Moji roditelji su stvorili firmu i sve što imaju sami. I može se reći da odlično zarađuju. Međutim zbog toga uvek sam bila "označena" kao mamina i tatina mezimica koja dobija šta god poželi. Ima i ljudi koji kažu da ja ne zaslužujem da imam stvari koje imam jer to nije moj novac, već novac mojih roditelja. Ima onih koji govore da nisam to i to trebala da kupim jer to drugi ne mogu da priušte itd. Moj problem sa svim ovim je što ne razumem čemu tolika ljutnja. Moji roditelji svojim novcem upravljaju, da ne žele da ga ja potrošim, ne bi mi ga dali. Svesna sam da neki ljudi nemaju da jedu, ali ako su se moji roditelji potrudili i ubili od posla valjda žele da taj novac potroše na nešto (bilo na mene ili sebe) Nemam ništa protiv doniranja (i mi doniramo jednom mesečno određenu sumu novca), međutim ne razumem ljude koji imaju potrebu da pridikuju drugima što troše SVOJ pošteno stečeni novac.
