Daj svoje mišljenje.
Upoznao sam jednu ekipu kada mi je bilo 19 godina, a njima od 30 do 36 godina. Dolazili su na teren posle posla da igraju mali fudbal pa su često u nedostatku sparing partnera igrali protiv moje ekipe. Mi smo ih tada zezali da su gerijatrija, da je bolje da idu da gledaju Dnevnik nego što igraju fudbal i redovno smo ih dobijali. Kada se završi utakmica, oni nam daju pare i pošalju nas do prodavnice po pivo za sve i onda tako dugo sedimo i pričamo. Toliko smo se skontali da sam bio svima na venčanja osim ovom najstarijem koji je već bio oženjen. Jednom od njih sam krstio dete, a skoro za sve njih bih glavu dao. Sada ja imam 35 godina, oženio sam se u novembru prošle godine i nije bilo srećnijih gostiju na svadbi od te ''fudbalske ekipe''. Pevali su, grlili me, dovukli muziku i masno je platili, igrali celo veče i uveseljavali goste više nego bilo ko od nas. Taj najstariji iz ekipe sada ima 52 godine, zove me još uvek ''sine'' kao kada me i upoznao i plakao je od sreće više od mog ćaleta.
