Daj svoje mišljenje.
Kada sam bio klinja, stalno sam prisustvovao raspravama između tate i prvog komšije. Glodali su se oko nekog stuba iako je geometar utvrdio da ceo komšiluk svako svakome bar malo ''upada'' u teritoriju. Jednog dana tata je nešto radio u dvorištu i zbog prirode posla imao je čekić i ispravljao neki lim, komšija je prošao i ne znam da li ga je opsovao ili rekao nešto drugo, ali ćale ga je gađao čekićem i pogodio ga. Komšija se izvrnuo kao kada se izvrnu u crtanim filmovima. Ja sam počeo da plačem jer sam mislio da je komšija mrtav, pritrčao sam i počeo da ga grlim jer sam se nekako nadao da ću tako da ga oživim. Neko je pozvao i hitnu pa kada su došli niko nije mogao da me odvoji od komšije, ni tata, ni hitna ni ostale komšije tako da su i komšu, i mene, i tatu strpali u kola i pravac bolnica. Kada je komša došao svesti i video me kako plačem, zagrlio me još jače nego ja njega i počeo i on da plače. Od tada do dan danas on i ćale su najbolji prijatelji, a ja sam kum njegovom sinu.
