Daj svoje mišljenje.
Prva sam iz svog društva završila fakultet i trenutno radim kao pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji. Pošto su svi moji prijatelji i dalje studenti, oni su nastavili da se ponašaju kao i pre - svakodnevno dopisivanje, razglabanje, viđanja, kafe, i ostalo, dok ja više nemam vremena ni za šta od toga i jedva stignem da odgovorim na poneku poruku 6 sati kasnije, a kamoli nešto više jer svaki dan radim po 10-12 sati, a nekad i preko toga. Čak i kad imam malo slobodnog vremena, više uživam u tome da ga provedem odmarajući sama sa sobom nego izlazeći sa njima jer jednostavno budem toliko umorna da ne mogu da se uključim u konverzaciju i psihički sam odsutna. Jako mi je žao zbog toga jer ih mnogo volim i uživam da provodim vreme sa njima kad sam odmorna i nisam pod pritiskom, ali oni ne mogu da me razumeju i više se ponašaju kao da je meni posao neka prolazna sprdnja, a ne nešto ozbiljno. Nervira me to, želim da shvate koliko je naporno raditi i biti odgovoran sam za sebe.
