Ispovesti

Mojoj verenici su u ovom karantinu dali da radi od kuće, dok ja i dalje idem na posao. Sve je bilo u redu dok mi nije rekla da ja nju ugrožavam i da bi najbolje bilo da se odselim negde dok se ovo ne završi jer mogu da je zarazim. Rekao sam joj da i ja rizikujem zarazu, nije ni meni drago što moram na posao, a nije kao da imam mogućnosti da se sada selim i tražim novi stan (kod roditelja neću jer su stari i hronični bolesnici), na šta mi je samo rekla da se snađem. Toliko o onome "i u dobru i u zlu, i u zdravlju i u bolesti". Za sad živim kod druga i čim ovo prođe tražiću novi stan, a ona može da nastavi da živi sama, da je niko ne ugrožava. Razočaran sam i ne pada mi na pamet da ulazim u brak s osobom koja me u ovakvoj situaciji tera na ulicu misleći samo na svoju zadnjicu.