Ispovesti

Osećam se kao da sam promašio život. U julu punim 30. godina a ništa značajno nisam ostvario na životnom planu-već 5 godina radim za 60000 din mesečno u privatnoj apotekarskoj ustanovi u Beogradu, bez mogućnosti povećanja plate, nemam svoj krov nad glavom, ni auto, ni devojku, mada pričam odlično engleski. Gledam moju generaciju koja je završila ETF, FON, PMF, Mašinski, EKOF, pa i Pravni kako već uveliko napreduje i rešava neka životna pitanja-tipa kupili su stanove, oženili se, dobili decu, grade karijere i idu na bolja radna mesta, bolje plate (nekad i reda 1500-1800€ mesečno), putuju, izlaze itd. Da mi je ova pamet, bez sumnje bih okrenuo potpuno drugi list i oterao sebe na perspektivnije studije, više se usmeravao na neku traženiju granu/branšu, bio bih socijalno proaktivniji i ne bi razmišljao o tome šta će drugi reći već terao stvari po svom. Mislim da neću doći na sledeću godišnjicu mature.