Daj svoje mišljenje.
Dan kojeg ću se sećati dok sam živ je dan kada mi je umro tata, onako nenajavljeno i iznenada. Radili smo nešto zajedno u dvorištu i uvek je između nas dvojice postojala neka posebna povezanost, jednostavno smo se kontali pogledom i zbog toga je sve vrcalo od šale i smeha tako da su i komšije volele da budu u dvorištu dok nešto čačkamo jer bude baš zabavna atmosfera. Tata je sišao u podrum da veže gredu, ja sam ušao u sobu da izbušim rupu u patosu da prebacimo žicu, a komšija je ostao u dvorištu da provede produžni kabl. U toku bušenja, tata je ispričao neki vic koji je tog jutra pročitao u novinama, ja sam se zaustavio jer su mi suze išle od smeha, a komšija se uhvatio za stomak i kikoće se. Kada sam probušio i rekao mu da provuče žicu, odgovora nije bilo, kažem komšiji da pogleda šta se dešava i komša sišao u podrum, samo jauknuo i počeo da plače. Tata je umro na koturu žice, sa osmehom, odjednom od ispostaviće se kasnije jakog infarkta. Srce mi se stegne kad se toga setim.
