Daj svoje mišljenje.
Zaposlio sam se veoma mlad, sa 20 godina. Kako mi je iskustvo bilo ravno nuli, a teorija nije nešto baš odmah primenjiva pod svoju zaštitu me uzeo kolega koji je tada imao 50 godina. Narednih 15 godina me on usavršavao i učio svemu što je i on znao. On je otišao u penziju sa 65, a ja sam sa 35 počeo samostalno da obavljam njegov posao. Ni tada nisam bio najsigurniji, navikao sam da je on uvek tu i da mi ukaže na grešku, ali sam nekako sve savladao. Kao kolega je bio odličan, a kao čovek još bolji jer smo se baš dobro družili, a kako mu je sin bio malo stariji od mene nije mu bilo strano ni zezanje u mladalačkom fazonu. Juče mu se rodio unuk i od svih njegovih prijatelja, poznanika, rodbine, on je sa sinom i snajkom odlučio da ja malom budem kum na krštenju. Toliko sam počastvovan i srećan da rečima ne mogu da opišem i imam osećaj da tom čoveku ne mogu da se odužim dok sam živ jer sam se kroz ceo radni vek bukvalno šlepao uz njega. Trudiću se da budem najbolji kum mom novom kumčetu.
