Daj svoje mišljenje.
Kada sam počela da radim u sadašnjoj firmi, rečeno mi je da ću usko sarađivati sa jednom ženom koja je prvih nedelju dana bila na godišnjem odmoru. Kako sam polako upoznavala kolege, kako bih kome rekla da ću raditi sa tom ženom, skoro svako je rekao kako je ona nadrndana, stroga, mrzovoljna, kako o njoj niko ništa ne zna, kako ne provodi pauze s njima i svašta nešto. Mesecima sam radila s njom, pričale smo isključivo o poslu, bila je zaista korektna. Jednom je primila neki poziv gde je rekla kako će doći čim završi i bila vidno uznemirena, te sam se ja predložila da ode kući da ću ja sve završiti. Ona me je pitala da li ću uspeti sve sama, rekla sam joj kako nemam nikakvih planova za taj dan i da mogu do uveče ostati ako treba.. Sutra dan mi je ispričala sve, kako ima 13godišnjeg sina koji je ometen u razvoju, razvedena je, bivši muž se ponovo oženio i sin se ne slaže nikako s maćehom i svašta još ponešto. Čim neko ne postavi svoj život na tacni, ne valja. Zgadili su mi se.
