Daj svoje mišljenje.
Moja majka i otac su poginuli u saobraćajnoj nesreći. Imao sam 18 godina, sestru od 13 i nikoga od rodbine. Sa roditeljima smo živeli pod kirijom i ja sam morao da zaradim da platim račune, kiriju, hranu i da izdržavam sebe i sestru. Srednju školu nisam ni završio. Mučio sam se dan i noć da bi moja sestra i ja imali dostojan život. Bio sam joj kao otac i uspeo sam u tome. Ona je završila srednju školu i fakultet i ja sam bio ponosan na nju. Život nas je udario, ali nije nas srušio i posle patnje i bola živeli smo srećno. U međuvremenu ja sam se oženio, a ona je zatrudnela sa osobom koja nije htela dete. Napustio ju je, a moja sestra je umrla na porođaju. Život me je još jednom udario tako jako, bol ne može rečima da se opiše, ali opet sam imao za šta da se borim, a to su moja žena i deca, kao i dete moje sestre koje sam prihvatio i odgajao kao svoje. Danas se to dete, moj sin, ženi i nema nikoga srećnijeg od mene. Uspeo sam.
