Daj svoje mišljenje.
U gimnaziji smo imali profesora fizike koji je redovno pričao užasno loše viceve, ali bi dok ih još nije do kraja ispričao redovno počinjao toliko iskreno i zarazno da umire od smeha da smo na kraju svi vrištali od smeha njemu a ne vicu. Sretnem ga jutros na putu do posla, ispričamo se usput, kaže on e imam jedan vic- neki opet užasno glup i opet se ismejao do suza, a i ja sa njim. Nek je živ i zdrav još 100 godina! :)
