Daj svoje mišljenje.
Kada sam bila šesti razred osnovne škole ostala sam bez oba roditelja, poginuli su u saobraćajnoj nezgodi kada su se vraćali kući. Brigu o meni kao i starateljstvo nadamnom preuzela je tetka, mamina rođena sestra, jer je svu ostalu rodbinu bilo briga za mene i niko se nije ponudio čak ni na neko vreme da me uzme. Tetka je nije bila loša, ali razliku sam uvek osetila, uvek me je izdvajala i diskriminisala što me je jako bolelo. Dođe iz šopinga i donese pune kese divne garderobe za svoju decu, a mene je uvek oblačila stvarima iz second hand-a i slične stvari. Trudila sam se da sakrijem koliko me to boli, opet hvala joj jer me je uzela i spasila da ne završim u domu za nezbrinutu decu, ali i dan danas, iako imam 21 godinu svako drugo veče ležem uplakana kad se prisetim takvih situacija gde sam se osećala što se kaže kao 13. prase.
