Ispovesti

Uvek kada pomislim da život i nije baš toliko komplikovan i težak setim se prvog komšije koji je pre nekoliko godina nehotice ubio svog druga u lovu kada je bila organizovana hajka na vuka. Nije bio u zatvoru jer izgleda nije bio on sasvim kriv i njegov drug se nalazio tamo gde ne sme, zbog kajanja je nekoliko puta pokušao sebi da oduzme život, ali na sreću su ga uvek sprečavali u tome. Tada je javno pred celim komšilukom sekirom slomio pušku, zapalio drvene delove, bacio one metalne i od tada retko kada izlazi iz kuće, ne priča ni sa kim, često se može videti kako sedi u dvorištu i plače i iskreno mi je žao tog čoveka jer se vidi da preživljava pakao. Pre tog događaja je bio veseo, omiljen u komšiluku, zbijao šale na dnevnom nivou, imao prelepu devojku i bio stvarno srećan čovek.