Daj svoje mišljenje.
Oduvek sam bila vuk samotnjak. Nikad se nisam uklapala u osnovnoj, niti u srednjoj. Sada na fakuletu imam svoj mali krug ljudi koji mi odgovara, ali do sada sam već nekako prihvatila tu svoju samoću i zavolela je. Ne volim noćne klubove, mesta na kojima ima mnogo ljudi, tako da gledam da sebe poštedim takvih izlazaka jer se ne osecam prijatno. Kada se vidim sa njima uglavnom su u pitanju neke šetnje, bleje u parkovima i u prirodi ili eventualno neki restroran/kafić. To mi najviše odgovara. Međutim, vidim da se dosta razlikujem po društvenom životu od svojih vršnjaka. Ovako mi odgovara, ali ne znam da li je to u redu. Najgore mi je kada vidim instagram storije gde se druže i provode, a ja sedim kod kuće, gledam film/čitam knjigu/slušam muziku. Opet, meni ovako odgovara, ali osecam se kao neka anomalija. Odmah mi na pamet pada pomisao da za 10 godina kada svi budu imali partnera i prijatelje do kraja života, da ću ja ostati i dalje sama. E tad mi ne bi bilo svejedno...
