Daj svoje mišljenje.
Sinoć nisam mogla da spavam, sedela sam na terasi, pila čaj, uživala. Oko 3 ujutru ispred zgrade došli su neki momci i devojke, vidno pijani, glasni. Nisu mi smetali, bila sam u svom svetu, gledala u telefon, kulirala. Međutim bili su toliko glasni i prosti, da je bilo neizbežno da mi privuku pažnju, na prvom sam spratu, čujem sve. Jedan je konstantno govorio jednoj devojci "puši k", vređao je da se prepila i da izgleda jadno, a taj lik u jednoj ruci cigara i pivo, a u drugoj telefon sa nekom kriminal pesmom, jedva stoji, pljune s vremena na vreme. Ta devojka sedi jedva, ruke na glavi. Druga dva lika pevaju tu pesmu, urlaju, kako ispiju tako razbiju flašu. Druga devojka se histerično smeje, tetura se. Povratila je posle pored klupice. Nisu se sklonili odatle do 6. Takve reči, psovke, takvo vrištanje, takav prostakluk, a mladi su, premladi. Evo jutros pijem kafu na terasi i vidim kako jedan deka polako skuplja to razbijeno staklo i čisti onu bljuvotinu. Mnogo mi je bilo žao.
