Daj svoje mišljenje.
Imam 23 i živim sa roditeljima. Bilo je raznih perioda. Nekad smo živeli okej, nekad smo morali da zajmimo za Maksi. Ja sam s vremena na vreme radila, kad sam mogla od faksa jer mi je sve bilo obavezno, i predavanja i vežbe. Često sam se osećala loše kada vidim da u ovim godinama devojke s faksa izlaze, provode se, jednostavno uživaju u životu dok ja uvek nešto štedim i namičem kraj s krajem. Imala sam razne želje. Da putujem, da pravim svoju kućnu biblioteku, kupim laptop, kupim neku krntiju od auta samo da imam da se prevezen do busa, pošto živimo na selu. A sad smo saznali da mama ima tumor sa dve metastaze. Dobila je palijativnu hemo terapiju. Ako želi odgovarajuću terapiju, mora da je plati - 100.000 dinara za mesec dana. Duša me bolela kad je rekla: ma kakvi, ništa od toga.. Bukvalno bih dušu prodala đavolu samo da nabavim te pare. Uradiću šta god, baš šta god samo da dobije lečenje kako treba. U ovim trenucima čovek shvati da je sve drugo nebitno i besmisleno. Samo zdravlja.
