Daj svoje mišljenje.
Imala sam najbolju drugaricu za koju sam bila jako vezana, puno mi je značila, bukvalno kao sestre smo bile i svašta prošle zajedno. Dala sam 100% sebe u tom odnosu. Međutim, posle dugo godina divnog druženja mnogo me je povredila i razočarala svojim kvarnim postupkom i nepoštovanjem, te mi je trebalo vremena da se "oporavim" od cele te priče. Ipak, koliko god da sam patila za njom (ko je prošao ovo zna da ume da boli), nije uspela da mi sroza veru u pravo prijateljstvo, ali jeste moje ponasanje prema ljudima. I dalje sam sa svima na fino i korektno, ali dosta obazrivija. Nikoga više ne dižem u nebesa i ne dajem im na značaju kao što sam nju. Ne da ne bih bila povređena, nego zato što sam shvatila da ljudi ne vole kad im se pokazuje, dosadiš i uzmu te zdravo za gotovo. To mi se dogodilo između ostalog i sa njom. Žao mi je, ali dala mi je kvalitetnu lekciju na kojoj joj se ipak zahvaljujem. Sada imam drugačiji odnos i sa drugima, a pre svega sa sobom. Sebe na mesto broj 1.
