Daj svoje mišljenje.
Studirala sam, imala tri cimerke u stanu. Bila je subota, a ja ostala bez i jednog jedinog dinara u džepu do ponedeljka. Imala sam sarmu u zamrzivaču, pa sam planirala da je jedem naredna dva dana jer je bilo dosta.. Te subote sam do uveče ostala kod drugarice da vežbamo nešto za faks. Vratila sam se u stan, mrtva gladna, otvorila zamrzivač,, kad ono, nema sarme.. Pitam cimerke šta se dešava, kažu mi da su njih dve pojele, još uz neki podsmeh.. kao "dugo je stajalo u zamrzivaču, mislile smo da ti nećeš".. posle su one otišle negde, a ja sam celu noć preplakala.. ne zbog gladi toliko koliko zbog toga što nisam mogla da verujem da postoje takvi ljudi (znale su da mi moji šalju oko 1000din nedeljno). Na svu sreću, treća cimerka me je sledećeg dana odvela u menzu i na svoju karticu mi uplatila sva tri obroka, iako nikad nismo bile bliske. Tek tad smo se počele družiti, a i danas smo jako dobre prijateljice. A druge dve cimerke me samo podsećaju na to koliko zla postoji u svetu.
