Daj svoje mišljenje.
Moj dečko mnogo dobro zarađuje i obezbeđuje nam vrlo lagodan život. Ja radim u firmi u kojoj (kao i većina) imam nadprosečnu platu. Međutim, ipak ne volim da pričam sa svojim koleginicama o svom životu, jer odmah osećam zavist pa mi bude neprijatno. Kada mi izmakne tokom razgovora za ručkom gde smo na primer proveli vikend ili da imam kućnu pomoćnicu, odmah osetim da me gledaju prezirno kao sponzorušu. Ljudi vrlo lako osuđuju kad neko ima i živi lepo, a pojma nemaju šta je sve trebalo da se dođe do toga. Ni nama nije sa neba palo. Kad sam ja upoznala mog dečka, on je u svom poslu bio maltene niko i ništa. Bilo je vremena kada smo živeli samo od moje (tada još početne) plate. Kada je osnovao firmu, uložili smo i rizikovali svu ušteđevinu i posledji evrić što smo imali. Noćima nismo spavali, radili i vikendom i u večernjim satima dok nije sve krenulo kako treba. Sve sam ja to s njim prošla. A sad, eto, ja ispadam sponzoruša zato što uživam u tome što je on stekao uz moju podršku.
