Mrzim devojku koja mi čuva decu. Ne mogu da shvatim da postiže normalnim tonom sve ono za šta ja moram da ih bijem i urlam, doslovno, na njih. Grle je, ljube, VOLE, pa je čak puno puta nazovu mama. Ona je sva slobodna, mlada je i nekako zna sa njima, pa kad dođe osećam se kao višak u sopstvenoj porodici. Kad kažem da dolazi deca skaču od sreće i bacaju joj se u zagrljaj. Čime ih je ucenila nije mi jasno, a ako je pitam pokazaću da ne znam sa sopstvenom decom. Drska sam prema njoj, svesna sam toga, ali iritira me i previše. Počinje da se plaši mene i to mi se sviđa. Remeti mi život, a treba mi i ne mogu da je otpustim.
Ostavi svoj komentar
#408
Kad su svi spavali u vrtiću, ja sam samo žmurio!
odobravam 5885 • osudujem 82 • komentari 69
Detaljnije
Ispovest dana
Moja drugarica je ostala trudna oko mesec dana posle porođaja.. ja ovo ne mogu da shvatim. Manite me sad onoga 'nije tvoja stvar, šta te briga ko šta radi', da, to nije direktno moja stvar i nije moj ...
odobravam 150 • osuđujem 181 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Radim kao serviser medicinskih aparata i na dječijoj hirurgiji sam vidio šta znači borba za život. Djevojčica iz doma za nezbrinutu djecu se bori sama sa neizlječivom bolesti, bez podrške ikoga, a kaž...
odobravam 1250 • osuđujem 26 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Razveli smo se prije 4 godine. Imamo dijete ali ja ne šaljem alimentaciju jer mislim da će te pare potrošiti na sebe a zadnji put sam vidio dijete prije 2 godine. Ne pere me grižnja savjesti jer znam ...
odobravam 81 • osuđujem 3153 • komentari 0
Detaljnije
