Daj svoje mišljenje.
Nedavno sam proslavila rođendan i nakon slavlja, kada sam ostala sama sa poklonima, ozbiljno sam preispitala svoj život. Dobila sam od prijatelja veliku količinu nakita i cveća, a pretpostavljala sam da svi oni znaju kako nikada ne nosim nakit, čak mi ni uši nisu probušene. Pretpostavila sam da svi oni znaju da sam alergična na polen, i da generalno ne volim sečeno cveće. A najviše me iznenadio moj dečko, koji se pojavio sa ogromnim plišanim medvedom i velikim buketom cveća, a zna da sam pre nekog vremena donirala sve svoje plišane igračke iz detinjstva da mi ne bi zauzimale mesto u ostavi. Zaista me je to rastužilo, osećala sam kao da me niko zaista ne poznaje, i da niko ni ne mari za to da me upozna. A onda mi je nakon nekoliko dana prisao momak koga površno poznajem, i pruzio mi je umotan poklon, rekavši da se setio da mi je ovih dana bio rođendan. Bila je to knjiga moga omiljenog pisca, sa posvetom. Od tada znam da je on prava osoba za mene.
