Daj svoje mišljenje.
Prošle godine, najbolji drug me je pitao da li može da zaprosi svoju devojku na mojoj svadbi. Rekao sam ne jer je ipak to moj i suprugin dan. Prihvatio je to bez ikakvog pogovora. Na svadbi, tokom prvog plesa, izašao je na podijum, kleknuo i pitao svoju devojku da se uda za njega. Ona je odmah dotrčala, ljudi su tapšali, svi se raznežili, čestitaju im, a mi, za vreme našeg prvog plesa, ne u drugom već u stotom planu. On se pravio lud, ubrzo su otišli kući, do kraja svadbe svi su pričali samo o njima, a moja žena završila plačući. Nikada se više nisam čuo s njim i pitam se otkud tolika zloba u njemu.
