Ispovesti

Dok smo dobro zarađivali, moj muž i ja smo pomagali svima. Zadesi se situacija sa koronom, on ostane u Srbiji bez mogućnosti povratka u inostranstvo gde je godinama radio dok se ne otvore granice. Ja zatrudnim, usrećimo se blizancima, ostanem bez posla. Uskoro ću se poroditi. Ni jedan dan, zbog dodatnih troškova održavanja trudnoće, nisam provela u bolnici, da ne bi morali da trošimo za lekove i dodatnu dohranu zbog moje loše krvne slike. Istrenirala sam sebe da jedem jednom dnevno, ponekad i prećutim i izdržim dva dana bez hrane. Prvi put zatražimo pomoć, bukvalno za hranu. Koliko sam se samo razočarala u ljude, mnogi su nas osudili zbog dece, jer imamo i školarce. Kao da sam ja kriva za sve. Nema veze, proći će ovo, vratićemo se na posao do sledeće godine, a svi ti ljudi neće odavno biti u našem životu...