Daj svoje mišljenje.
Kada sam bila na fakultetu zabaljala sam se sa jednim "umetnikom". Lik je sebe ubedio da je budući Picasso, a ja jedna od njegovih ljubavnica. Bila sam oduševljena njegovom frizurom i čuperkom koji je viso sa strane, neurednim izledom i mrakom kojim je zračio. Ponašao se prema meni kao prema ološu. Moja kolegica mi je mrtva ozbiljna rekla da to nije ljubav i da je on budući propalitet koji glumi neku facu, a ja budala koja sve to trpi. Upoznala me je sa svojim starijim bratom, koji je bio običan da običniji ne može biti. Kada me je "umetnik" po stoti put napucao i izvređao expresno sam se udala za njenog brata iz osvete i otišla u inostranstvo s njim. Ispostavilo se da je moj muž vrlo cijenjen inžinjer u svojoj struci, da ima svoj stan stan i da je prepametan. Sve odluke koje sam donela na svesnom nivou sam zabrljala, a ovu ishitrenu sam pogodila. Imam najboljeg muža na svetu, a mogla sam završiti sa budalom.
