Daj svoje mišljenje.
Rodom sam iz jednog gastarbajterskog sela na istoku Srbije. Kod nas u selu nema normalne kuće, samo vile i zamkovi. Komšinica koja je preko milion evra uložila u vilu sa 15soba, bazenom i placom od 80ari, je preminula prošle godine, nije dočekala penziju, međutim deca rođena u Švici, tamo se se skrasili osnovali svoje porodice i naravno ne pada im napamet da se vraćaju. Prodadoše za 150,000e kuću, zamak iz bajke i zemlju nekoj Ruskoj porodici. Realno 10% koliko je uloženo. Sa jedne strane drago mi je što će bar neko živeti tu i uživati u toj lepoti koju su punih 30godina krvavim parama gradili, a sa druge strane mi je žao da je toj ženi bukvalno prošao život u pravljenju te kućerine u sređivanju imanja koju su deca prodala za smešne pare i nikada im nije ni trebala. A san joj je bio da napravi to zbog unučadi, da oni tu žive. Živela promašen život. Prođem danas pored kuće i vidim deca se igraju u bazenu i mislim se, e moja Stamena, da si ovo znala, da li bi drugačije živela. Tuga.
