Daj svoje mišljenje.
Ostavila me posle 2 godine, nismo se svađali, samo se udaljili jer je ona tako htela. Sumnjao sam da je našla drugog i tako se i desilo. Jedno veče zvoni mi neko na vrata, ja otvorim, ona, uplakana, masnica na licu. Znao sam šta je odmah, uveo je unutra, smirio, sredila se, napravio joj klopu, topli čaj, pokrio ćebetom, zagrlio i zaspala je tako. Preneo je u svoju sobu, ja spavao u dnevnom. Srce mi se kidalo. Ujutru doručkujemo, ona krene da mi se izvinjava i kaže kako je pogrešila, pokuša da me poljubi, tad kad nisam umro neću nikad, ali odbio sam. Znala je da sam ranije prevaren i da mi je to dugo predstavljalo problem da se vežem za nekog, ona me nije direktno prevarila ali se zaljubila u drugog i mene ostavila. Shvatila je da ja ipak ovaj put neću popustiti, nasmejala se, i rekla da sam u pravu. U meni se svet srušio, ali kad me ostavila teško sam podneo, ne bih mogao da prolazim opet kroz to. Ona je sad sama i mirna, mamlaz joj ne sme ništa. Ja guram svoje, pa kako bude...
