Daj svoje mišljenje.
Kada sam upitala drugaricu kako to da se nikada ne našminka, ona mi je rekla da na njenu žalost, dok obezbedi decu, hranu, račune ne ostane ni za maskaru. Znala sam da zaista teško žive, i kada je moj omiljeni brend imao rasprodaju kupila sam joj sve: puder i tečni i kameni, bronzer, rumenilo i hajlajter u setu, tuš, maskaru, olovku za obrve, ruž i paletu neutralnih senki. Sve sam to upakovala u lepi neseser i osećala sam se kao neki super junak kada sam joj ga dala. Međutim, i dalje sam videla da se ne šminka. Kada smo se našle zajedno na jednoj svadbi pitala sam zašto se nije našminkala. Priznala mi je da ona za to nema vremena pa je set poklonila rođaki tinejdžerki. Prvo sam bila jako ljuta. Kada sam se smirila, shvatila sam da sam ja ta koja je bila bahata misleći da znam šta joj je potrebno. A upravo me je to ljutilo kod mojih roditelja-plaćali su mi fakultet koji nisam volela i očekivali da budem zahvalna. Bila mi je to dobra lekcija.
