Daj svoje mišljenje.
Posle 6 godina veze svaki dan pokušavam da popričam sa njim o poboljšanju našeg odnosa, međutim svaki dan, ista priča- nisam se naspavao za posao, umoran sam, nemam života u sebi koliko radim, nemam snage, raspdan se. Kažem uzmi bolovanje, on kaže ne može, nema ljudi u firmi sa rade. Kažem daj otkaz, on ne može jer gde će naći posao sa tako dobrom platom. Kažem počni da tražiš novi posao uporedo dok radiš tu, ne može, ne zna gde bi mogao drugo da radi. Znači svaki dan je nervozan, žali se ali neće da napusti. A može da nađe posao za malo manje novca a duplo lakši, ali ga jednostavno mrzi. Sav njegov bes oko posla, privatnih problema u porodici pukne po meni. Nema sitnih znakova pažnje, svađe su sve grublje i reči koje izgovori su za mene neprihvatljive da mi govori voljena osoba. Kada sve ove i još 101 problem kažem njemu, njegov zaključak je da imam drugog pa se tako ponašam. A ja, zapostavila faks, porodicu, prijatelje da bi uvek bila slobodna da se čujemo, pritom veza na daljinu.
