Imam 30 godina i sindrom nervoznih creva, dođe mi da se ubijem jer mi je život zbog toga pakao. Radim u državnoj firmi i veći deo posla provodim u wc-u. Ništa ne mogu da jedem jer mi se odmah ide u wc, gasovi u stomaku, bolovi. To je nepodnošljivo a moram da radim jer sama izdržavam dvoje dece. Svaki dan mi dođe da se bacim sa mosta, jer za ovu bolest leka nema, i kod nas se ne shvata ozbiljno, a život mi je uništila. Nedavno sam upoznala pristojnog muškarca i izašla s njim na kafu, a onda sam istog momenta dobila pritisak u donjem delu stomaka i dijareju :(... Kod kuće mi je dobro kad sam sama, ali gde god krenem pakao....
Ostavi svoj komentar
#274
Kad nadjem dlaku u jelu nastavim da jedem bez problema
odobravam 1175 • osudujem 372 • komentari 37
Detaljnije
Ispovest dana
Drugu koji ima četvoro dece, u vreme kovida kad je ostao bez posla, par puta sam pomogla kad je bio u problemu sa novcem, i zaboravila na to. Bile su za mene male sume novca, nekoliko hiljada dinara z...
odobravam 472 • osuđujem 5 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Da, žena radi sve po kući i ja ništa ne diram, ali na poslu radi fiksno radno vreme, sa nižom platom sa kojom može da plati samo račune i hranu. Ali radi i bez stresa, a ja radim 12-16h dnevno, pojede...
odobravam 148 • osuđujem 1707 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kolegica iz ureda jučer obranila diplomski rad i s obrane se vratila nazad na posao. Inače jako draga djevojka, ali povučena i sramežljiva. Donijela je tortu i piće, mi smo joj kupili cvijeće i, narav...
odobravam 2648 • osuđujem 48 • komentari 0
Detaljnije
