Ispovesti

Rođena sam na selu i tamo odrastala, došla sam da studiram u Beogradu, svi su mi pričali, da čim osetim grad i njegovu brzinu da se neću ni vraćati na selo. Ali kod mene je drugačije, sve me vuče nazad, sve me vuče da se bavim seoskim poslovima iako sam žensko. Da se razumemo, nemam loše ocene na fakultetu, prosek mi je 9,75 mogu da gradim karijeru ovde, ali ne želim. Toliko se u tom gradu osećam tužno, umorno i uznemireno... Mogu da izdržim 2-3 dana i posle me hvata depresija. Želim svoje selo, želim onaj miris trave, miris lepote, a ne asfalta! Želim da napravim svoj biznis i da uživam sa svojom porodicom u dvorištu uz prelepi miris ruža, a ne u zatvorenom stanu koji podseća na kavez!