Radim kao konobarica u jednom malom kafiću. Četiri godine se bavim ovim poslom pored studiranja i uvek mi je bilo čudno kako ljudi sa ponosom ostave 5 din bakšiša. Nemojte me pogrešno shvatiti ali ljudi, konobari žive od bakšiša. Zaista cenim novac, ali ovaj lokal kao i mnogi, ne rade sa gvozdenim novcima pa se često cifra zaokruži sa 325 na 330 din. Da ne govorim o ljudima koji se rasipaji turama i novcima, da se pokažu u društvu, a konobaru ostave 5 dinara na ceh od 2-3 hiljade. Isto tako, nemam srca da sednem u kafić i ne ostavim bar 20 dinara. Cenim ljude koji cene konobare, tad se sve vidi.
Ostavi svoj komentar
#290
Ponekad pozelim da sam Goku! Motko, izduzi se :(
odobravam 1084 • osudujem 46 • komentari 37
Detaljnije
Ispovest dana
Negde mi je po mrežama proleteo video koji kaže ovako: "Ne treba mi psihoterapija. Treba mi dobar i stabilan posao. Treba mi pozitivna porodicna atmosfera i lepa veza. Treba mi nekoliko bliskih prijat...
odobravam 662 • osuđujem 28 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kako me nervira rečenica: Vaspitana sam da podjednako poštujem i čistačicu i direktora. Ma jel molim te?! Ne zaslužuju podjednako poštovanje i tačka. Odgovornost direktora je puno veća. To neko lažno ...
odobravam 165 • osuđujem 3041 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7650 • osuđujem 70 • komentari 0
Detaljnije
