Daj svoje mišljenje.
Teško mi je i da pišem, ali mnogo sam nesretna. Moj život se sveo na odlaske na posao i sjedenje u kući, jer jedina u društvu nemam niti dečka, niti muža, niti dijete. Prijateljice naravno shodno svojim obavezama, nemaju vremena za mene. A ja sam mnogo usamljena. Noćima plačem jer ne mogu da razumijem šta je to kod mene toliko ručno, toliko neprivlačno da ne mogu ni dečka da nađem. Nisam prelijepa, prezgodna, ali svi koji me znaju ne mogu da vjeruju kako ja baš takva nemam nikoga. Jednostavno jako rijetko mi dečki prilaze, a i kad se to desi, javljaju se par dana izlađemo nekoliko puta i jednostavno nestanu. Pokušavala sam da se pravim hladna, nije upalilo. Pokušala sam da pokažem da mi je stalo, ni to nije bilo ok.. jednostavno ne znam više šta da radim, postajem depresivna koliko god mi bio ispunjem dan i koliko god se ja trudila da naučim da moram dalje sama kroz život. Jednostavno pucam po šavovima.
