Kada sam imao 13 godina, išao sam sa mojim roditeljima u supermarkete da kupujemo neke stvari za eksurziju koja mi je bila veoma blizu. Tog dana sam video moje vršnjake (naravno iz moje škole), a oni su kupovali bez roditelja, već sa svojim društvom. Tog dana nisam želeo da me isti vide, jer sam očigledno bio jedini koji ide sa roditeljima. Bilo me je jako stid zbog toga, jer moji roditelji nisu baš mladi, majka mi je tad imala 52 godine, a tata 62. Poverio sam se svojoj majci za to, i ona me je razumela. Ja sam zapravo shvatio da na njih bi trebalo da budem ponosan, jer su moji roditelji visoko obrazovani i dobri ljudi i danas su u braku 30 godina! Žao mi je što sam u tom trenutku osećao sramotu, ja sam počeo sada da se njima veoma ponosim iako u životu nažlost, nisu ništa postigli. Moji roditelji su moji najbolji prijatelji i volim ih najviše na svetu!
Ostavi svoj komentar
#85
Nekad stvarno uzivam da slusam Justina Bibera, mogu da ga slusam satima, pogotovu pesmu Never say never. Je l sam mnogo grešan?
odobravam 3959 • osudujem 7687 • komentari 346
Detaljnije
Ispovest dana
Ja sam se brinula 6 mjeseci o nepokretnom ocu koji je preživio moždani udar, brinula sam se jer sam sama željela, kuhala mu, pravila kavu i sve, nikada neću oprostit dečku koji me ostavio zbog druge t...
odobravam 251 • osuđujem 9 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imala sam dečka koji je imao nekako čudan odnos sa majkom. Po meni nekako previše da kažem blizak. Bitnija mu bila od svega na svetu. Računala sam da je ok, pošto mu je tata umro, ona sama. Ali žena j...
odobravam 1553 • osuđujem 85 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 68 • osuđujem 3506 • komentari 0
Detaljnije
