Ispovesti

Pre neko veče ja u autobusu, iza mene sede neki momci, migranti. Ja tati inače uvek pošaljem poruku da me sačeka na stanici ako se baš kasno vraćam. Izlazim ja na stanicu, tate nema, a za mnom izlaze ta 3 momka. Krenem ja lagano ka zgradi, tata se ne javlja na telefon, toliko sam se uplašila jer su i oni krenuli za mnom i doviknuli mi nešto. Samo što nisam počela da plačem od straha, vidim tata ide ka meni. Toliko mi je lakše bilo, tata stao da me zagrli, video migrante i oni se samo okrenuli i otišli u suprotnom smeru. Kad sam pričala ovo drugaricama, rekli su mi da sam rasista, što sam odmah pomislila da će nešto da mi urade itd. Pa pratili su me a i koliko puta sam čula da širom Evrope napadaju devojke, nije mi svejedno, doduše isto bih se toliko uplašila da me 3 momka prate i da nisu migranti. Al eto ja sam rasista jer mi nije svejedno da me neko prati, a pre mesec dana dedu su mi migranti ispred zgrade istukli i opljačkali.