Ispovesti

Brat mi ima 34 godine, on živi sa roditeljima dok sam ja u inostranstvu. Roditelji se nikako nisu interesovali za naše obrazovanje, pa je brat ostao samo na srednjoj školi nakon završetka, dok sam ja upisala fakultet i upala na budžet. Uz to bi radila svaki vikend jer mi stipendija nije bila dovoljna, a moji mi ništa nisu slali. Nakon završetka studija sav novac sam uložila u učenje nemačkog jezika i posle dve godine dobila posao tamo u struci i preselila se. Brat je radio neke privremene poslove, ali se nigde nije zadržavao i ne radi duže od 2 godine nigde. Ja sam im povremeno slala novac i renovirala deo kuće koji se urušio od starosti. I saznam da su prepisali bratu kuću, jer ja sam se snašla i ne treba mi ta kuća. Ogorčena sam i neću to tek tako prepustiti. Meni niko ništa nije poklonio, već sam pošteno zaradila, a to što se moj brat nije pomučio nije moj problem. Sad me cela porodica osuđuje.