Daj svoje mišljenje.
Nekidan sam donjela posljednje stvari u stan u kutijama, tek se doselila. Krečeno, sve je bilo prljavo, stan kao da je bomba pala. Počela sam od dnevne sobe i pala sam s nogu samo dok sam to završila. Dolazi momak (koji inače ne živi sa mnom tu) i vidi koliko sam umorna i sam uzima i ode u spavaću da je spremi. Koliko je on meni pomogao ja to ne mogu da opišem, sama za 1 dan to ne bih mogla, a nisam tražila pomoć jer ipak samo ću ja da živim tu. Znala sam ja i prije da njemu nije problem bilo koji posao da uradi ali eto tad se našao u pravom trenutku i bez da sam išta rekla pomogao mi. Zahvalna sam bogu na njemu.
