Daj svoje mišljenje.
Živele smo same. Bio je kraj avgusta 2015. Letnji raspust. Te noći mama je došla do moje sobe, bilo je 1 ujutru, pitala me:"Sine, što ne spavaš? " Odgovorila sam joj da se dopisujem s momkom. Rekla mi je: " A ok. "( Nasmejala se) "Spavaj, spavaj. " - Rekla je, I zatvorila mi vrata od sobe. Bilo mi je to jako čudno, ali nisam tada ništa o tome pomislila. Zaspala sam, i oko 6 sati ujutru sam se naglo trgla kao da me je nešto nateralo da se probudim. Otišla sam do kupatila da popijem malo vode i kako sam se sagla nad lavaboom, shvatila sam da nešto "krčka" ispod mojih stopala. Bile su to tablete. To jutro sam pronašla majku polumrtvu u krevetu. Pokušala je da se ubije. Da se nisam tada probudila, zvala hitnu pomoć, danas ne bi bila živa. Trebalo mi je vremena, bila sam jako besna i ljuta na nju ali oprostila sam joj. Pružila sam joj svu podršku, išla s njom kod psihologa i znam da je danas istinski srećna i da je to iza nas.
