Ispovesti

Udala sam se za Nemca 2006. godine, imamo dvoje dece. Ovo je moj muž: prvi posao našao sa 14 godina, ustajao svako jutro u 3:30 da raznosi novine. Džeparac i to što je zarađivao štedeo, pa mu otac dodao da kupi prva kola sa 17 godina. Odslužio vojni rok, odselio se od kuće sa 19. Završio fakultet. Oženio me je kada je imao 25 godina. Tada je već znao kako se raspolaže finansijama, zarađuje, štedi, kuva, pegla, čisti i održava kuća. Rođeno nam je prvo dete. Ustajao je noću kad i ja, menjao pelene, pomagao mi jer sam imala problema s dojenjem. Obe ćerke su prva 3 meseca spavale na njegovim grudima, iako je ujutru ustajao da ide na posao. Za mene i decu bi ubio. Radimo, ali u kući on radi više nego ja. Nikada ne pričamo o tome ko će šta da uradi. Ako vidi da je kesa za smeće puna, ode i isprazni je. Ako vidi da je frižider prazan, ode i kupi. Ako vidi da je tepih pun mrva, uzme usisivač i usisa. Odrasla sam u Srbiji, kuća je bila na mami. I dalje ga nekad posmatram kao vanzemaljca.